|
|
| < | svibanj, 2007 | |||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | 31 | |||
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
i svaki put kad dođeš ja sam sretna...
free web counter
ljudi čije blogove čitam...
zrinka
tejach
plavookamala
porculanska lutkica
annye46
novinc-najseksi,najpametniji,najljepši dečko u svemiru i okolici
-moje ime....
-živim u sv.klari
-16 god imam
-idem u gornjogradsku gimn. u zg.
-volim previše toga da bi nabrajala ali ono šta najviše volim su Edo Maajka i Marijo
-na pusti otok bi ponijela: raffaello, pina coladu i šteku marlbora
-slušam uglavnom sve strano, osim techna...
-film koji obožavam je League of the extraordinary gentlemen
-pjesme koje trenutno najviše slušam: Reko sam joj, Saletova osveta, Trpaj, Suze, Pržiiiii
-mail: a.kruska@yahoo.com
These streets remind me of quicksand
When your on it you'll keep goin down
And there's noone to hold on too
And there's noone to pull you out
You keep on fallin
And noone can here you callin
So you end up self destructing
Sometimes when I'm alone I Cry,
Cause I am on my own.
The tears I cry are bitter and warm.
They flow with life but take no form
I Cry because my heart is torn.
I find it difficult to carry on.
If I had an ear to confiding,
I would cry among my treasured friend,
but who do you know that stops that long,
to help another carry on.
The world moves fast
and it would rather pass by.
Then to stop and see what makes one cry,
So painful and sad.
And sometimes...
I Cry
And no one cares about why.
By:Tupac Shakur
Just another journey
Another journey into time
Come on now
Just another journey
Who'd ever thought I'd cross this line?
Fuck is good, fuck is funny.
Some people fuck for the money.
If you think that fuck is funny,
Fuck yourself and save the money!
SLIKE
the cat who saw you naked
Dora-moja mala nećakinja
Karlo-moj mali nećak
Žac
muškarac i pol
Ivan(mišićav momak)
Ja, ja, ja...
ja volim sebe...
ja volim sebe, ali ne tebe...
ja postojim...
ja sam počelo...
ja sam bit...
ja...ne ti...
ja sam uvijek tu...
ja uvijek sve vidim...
ja uvijek započinjem i ostavljam nedovršeno...
ja znam što je dobro...
ja znam kako treba biti...
ja mislim...
ja želim...
ja poznajem druge...
ja potičem život...
ja opstajem...
ja ostajem poslije svih...
ja postavljam uvjete...
ja kažem kada je gotovo...
ja se najviše izdižem...
ja poznajem bol...
ja radim kako želim...
ja sam iznad svih...
ja volim sebe, ali ne tebe...
ja...i samo ja...
male misli umišljenih ljudi...žalosno...
ali to nisam ja...možda malo...
Pa evo...
u Italiji je bilo super...
za neke manje, za neke više...
bilo je sranja i svega...
uglavnom, krenuli smo u 1 ujutro...
ja i moje 3 cure smo sjedile gore na katu u busu...
bilo je jeeeeebeno...
Dominik nam je dao zvučnike pa smo cijelu noć puštale glazbu...
brijem da zbog tog niko nije spavao...
bilo je tu narodnjaka(za Martinu), techna(za dečke), Edo Maajke(za mene) i ostalog domaćeg i stranog...
čista zajebancija i pol...
onda nam je ujutro negdje oko 7 Dominik uzeo bateriju i nije nam ju vratio..gad mali...
u Gardeland(kako god se već piše) smo stigli u pol 11...
tamo smo išli na Atlantidu, vlak smrti, 3D kino,i ostale gluposti...
imale smo slobodno vrijeme do pola 5 al je curama(Tea, Martina i Jozefina) i meni bilo dosta i vratile smo se u bus negdje u 2 pa smo slušale glazbu i zajebavale se...
kasnije su nas dečki(zgodni dečki) iz susjednog busa počeli gađat bocama od soka preko gornjeg prozora...
pa smo ih malo vrijeđali i smijali im se...
krenuli smo u hotel u Lido di Jesolo negdje u 5 i putovali puna 3 sata zbog neke gužve u prometu...i to baš kad smo mi išli...ma super...
napokon smo došli negdje u 8 i skrpali se u hotel...
cure i ja smo imale najveću sobu u hotelu...
da da...
al nismo imale tuš, tj. imale smo tuš koji je izvirao iz zida...ma prekrasno...ni tuš kabine nije bilo...ničega...i to oni zovu hotelom sa 3 zvjezdice...užas......
večeru smo imali u 9...bila je neka tjestenina s umakom...
neka prirodna izvorska voda...
i kasnije neki desert...
al cure i ja nismo ni došle do deserta jer nam je već bilo dosta tjestenine...
tu noć je bilo svega...
cure i ja smo otišle do dućana i kupile bocu votke i jedan breezer...
napile smo se...
Tea i ja smo se napile malo više i ne sjećam se točno sveg što je pslije bilo...
znam da je Tei bilo jako loše, povraćala je i sve to...
onda je Martina zvala profu iz biologije i ona nam je pomogla...
zvale smo i Amira i on nam je pomogo s njom...
ja samo znam da sam skoro pala s balkona jer sam se previše naginjala i nekontrolirano sam se smijala bez ikakvog razloga...
sljedeći dan kad je raska saznala za to samo nas je ubojito gledala al nas je bolio kurac za sve...bitno da nam je Tea bilo ok nakon svega, iako još mamurna...
sljedeći dan smo išli u Padovu...
posjetili smo neku crkvu...neznam kako se zvala...
i onda smo imali slobodno vrijeme...
cure i ja smo išle u neki restoran na pizzu...
i morale smo dat 10€ napojnicu konobaru...
al bila je ok pizza...jumbo pizza...
i naravno kasnile smo na bus i svi su nas čekali al nismo bile jedine koje su kasnile...
onda smo išli u neki shopping centar gdje smo mogli kupovat...
kupila sam si 2 red bulla i martina i ja smo otišle do busa jer nismo znale kaj da radimo a Tea i Jozefina su ostale i razgledavale dućane...
onda je Maartini i men došo neki lik iz Makedonije koji živi u Italiji...
i počeo nam neku spiku, kako nikad nije jebo, i da bi se htio jebat s nama...
mi smo mu se samo smijale u facu...
al bio je zgodan...
i onda smo se opet vratili u hotel na večeru...
opet smo imali tjesteninu...
i neki desert...ako se to može tako nazvat...
kasnije, negdje u 10 i 15 smo išli u disko...
minica, štikle(samo ovaj put i nikad više)...
svi smo se skockali,napili prije diska i išli svi sretni i zadovoljni...
bilo je prejebeno u discu...plesali smo, zajebavali se,opet pili, pušili....
ono najzanimljivije i najperverznije neću pričat...
to nije baš za širu naciju...
vratili smo se u hotel negdje u 2...
onda smo opet imali party u sobi...
došla nam je hrpetina ljudi i puštali smo glazbu na zvučnike, svi su se počeli derat...
bilo je super dok nije počep kucat nam na vrata neki lik u odijelu, valjda zaštitar il ko već i počeo nešto govorit na talijanskom, a svi su trkom otišli na balkon al ih je skužio i sve ih istjerao osim njih par...
al bez obzira na to svi su se ponovo vratili i opet smo se derali...
onda je lik ponovo došo i sve ih istjerao osim njih troje....
pa se rulja opet skupila i vratila...
treći put više nije kucao taj lik nego profan iz biologije i nismo joj dvije minute otvarali vrata(kako ona kaže) a svi su se posakrivali...
kad smo joj napokon otvorili, žena se počela derat...prvo je otišla do Tee i rekla joj da je pijanica smrdljiva...onda je istjerala sve moguće ljude i neke je udarila...
onda se počela derat na nas četiri i rekla da smo droce i najgora gamad koju je ikada vidjela...
meni je tada dopizdilo i rekla sam joj jebem ti mater...ona me pitala da šta sam ja to rekla...ja sam rekla kao ništa, ništa nisam rekla...ma koza jedna...
i to je bilo to za tu večer...bile smo budne do nekih 4,5 sati i onda smo samo zaspale...
sljedeće jutro nismo išle na doručak jer smo znale da će sve reć rski i nije nam se jednostavno dalo gledat ih...
spakirale smo se i krenule u bus...
i onda su nam relki da provjerimo dal imamo svi putovnice, al naravno ja sam skužila da sam ga ostavila u koferu i jadan vozač je morao vaditi sve kofere da bi izvadio moj i da bi uzela svoju putovnicu...bila sam tako živčana...a profesori su mislili da sam luda ili šta već...
uglavnom krenuli smo busom do luke i odande brodom do Venecije...išli smo do trga sv.Marka i onda smo imali slobodno vrijeme...
cure i ja smo išle u megić i zajebavale se tamo s dečkima iz drugog razreda...
Martina, Tea i ja smo kupile lance za oko vrata...prejebeni su...
Martina je kupila još neke stvari za sister, Jozefina isto i Tea...
ja sam kupila prejebenu crnu majcu na kojoj umjesto puma piše fuma i onako slika pume s cigaretom u čubama...
kupila sam burazu upaljač sa slikom venecije...
i sebi sa malim slikicama marice...predobro
onda smo se vratile tamo di nam je brod i sjele se na mol i samo šta se nismo bacile u more al je bilo previše zagađeno nekim travama ili čime već...
onda su došla neka 4 talijana do nas i onda smo pričale s njima pa su se dvojica sjela do mene i počeli mi nešto pričat na talijanskom i tak smo se zajebavali...onda smo se kasnije vratili brodom do busa i u Zg smo se vratili negdje u pol 11...
bilo je još mnogo,mnogo toga i zabavnog i manje zabavnog...
ovo je samo dio...
trebali ste biti tamo...
pozdrav
pufffa
20.4. ...
1.00h ujutro...
bus na kat...
pravac Italija...
zajebancija i opijanje do boli...
to ja zovem izletom sa školom...
ali naravno ima da se i obrazujem, jer neidem samo da se zabavim nego da nešto i naučim, zar ne??
jel se slažeš??
moš si mislit...
jedva čekam...
neznam koliko točno sati putujemo...
al za nekih 5 min pređemo cijelu Sloveniju i već smo u Italiji...
idemo u neki grad Lido di Jesolo ali prije u Gardaland...
da se vozimo na svim onim glupostima...
pa onda mala epizoda rigoleta...a to neću biti ja....
onda idemo navečer u disko...
pa da se malo isplešemo i tak...
potraga za zgodnim Talijanima...nebi rekla(ja imam svog Marija)
svi tamo neke pičke od metar i žilet u rozim majicama...
daj ubijte se...
nebi ja bila u Zagrebu...
hahaha...
i naravno samo ja moram potpisat da se tamo neću šorat i izazivat nerede, da neću pušit,pit i drogirat se...
SAMO JA...
pa ovako: pušit oću, drogirat možda, pit u svakoj prilici, a šorat se oću samo ak me neko izazove šta je vrlo sigurno...
a jebiga, takav je život...
meni paše...
a tebi??
to je to...zgO
..........Nesmiješ se ufurat, Balkan će te pojest
daj mi ruku, ako ne vriješ ja ću te povest
vidjet ćeš ove ulice i svaki sokak
tu ćeš nestat ako učiniš pogrešan korak
ovde inteligencija i tamo nam nisu dat
to je prokletstvo i to je takvin jasna stvar
zato ne pametuj, ovde sam jak, jači
oni su glasni, izvuć ćeš kraj kraći
samo on zna ovako da me slomi
samo moj Balkan koji prokleto volim
ako ga nemam onda počnem da gorim
a kad sam s njim onda se opasno bojim
ovde bunt umire, reperi su pizdurine
rockerke ubile jer dobar rock nema sudbine
ako nađeš dobar bend onda brate ubi me
samo još mi na maajku smo vrući kao furune
svima vama kojima je dosad bila zima
od jeftinih bezveznih nepovezanih rima
izvolite, ugrijte se, uđite burum
nemojte se brinut braćo
stigo je ćumur
Svaki dan je vikend tu
pijemo pivu i kaficu
i neznamo odakle njima pun džep
ovaj Balkan je ljudi stvoren za rep..........
by: Edo Maajka: Stvoren za rep
Hmmmmm...
zanimljivo...
pa ovako ćemo...
ako ko pita, ja nisam ništa pila...
ni danas, ni jučer, ni prekjučer ni...
pila sam samo vodu...i sok...i..........
jučer bijaše Uskrs...
pa stoga svima SRETAN USKRS!!!!!!
trenutno me okupira coktanje...
nevjerovatno, ali istinito...
zuja...
oćemo se igrat zuje???
jel znaš uopće šta je zuja...
ako neznaš, svrati do mene pa ću ti objasnit...
zuja...
zuja...
baš je fina ova cedevita šta ju pijem...
od naranče je...
vitamini i ostale gluposti...
i cigareta...
sad sam ju zapalila...
marlboro bijeli...
počastila sam se...
ali je predzadnja...
sutra kupujem novu kutiju...
čak se osjećam sretno...
da da...
čim pomislim na alkoholna pića koja nisam pila(ako ko pita)...
i Marija...
gledala sam jučer crtić Pobuna u kokošinjcu...
a ti???
presmiješan crtić...
i znaš šta je bilo...?
Spužva Bob je umro...
o ne...
samo ne on...
kažu da mu je sutra sprovod...
ja ću bit tamo da vidim svog jedinog skockanog...
ma reanimirat ću ga ja...
SPUŽVA BOB ŽIVI VJEČNO............!!!!!!!!!!
KAO I ELVIS.......!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
šala mala...
pus pus
-Recimo da imam neku nadu...ali ne vjerujem u nju...nada umire posljednja...
tko je to izmislio...tko?
-Nekad bi i počela vjerovat u reinkarnaciju jer mislim da jedan život nije dovoljan da čovjek proživi sve što želi...
Ali ja i dalje vjerujem u Boga...iako to ne pokazujem...i toliko želim vjerovati, kako kažu da je svuda oko nas...u nama...ali osjećam se tako isprazno...
-Rodimo se...živimo...dobimo neku bolest...umremo...koji život...
A jednom kad umremo koji čovjek će nas se sjetit...naši najbliži...a šta kad i oni umru...
za koji ćemo onda kurac biti...samo pepeo i prah i duša koja bi trebala ići u neki raj ili pakao...
A oni veseli trenutci koji nas kao čine čovjekom nisu ništa kad uspoređuješ vrijeme provedeno tijekom života s njima...
Zar smo rođeni da patimo, trpimo,plačemo,žalimo sami sebe...
Zar bi to trebao biti smisao našeg života...svi smo mi grešni pa se pitam jeli naša kazna za to da živimo u tolikoj boli...
-Koji je moj smisao života?
koji?
reci mi jer ja ne znam...
zar da pozivam Boga i tražim da mi da neki znak?
Čemu sve ovo kada Bog ionako zna kako radimo,mislimo,kako ćemo završiti...
Čemu onda sve ovo...
-Tako se bojim kada me uhvati razmišljanje o smrti i tome kako me jednom više nikada neće biti i da niko neće znati ko sam...
Toga se tako bojim...
Bojim se...
Nemogu protiv sebe...
Bojim se smrti...
Kažu da je ona neizbježna...a ja želim vjerovat da ću bar živjet duže...
Da će neko izmislit neki lijek za besmrtnost ili neku drugu glupost da se nebi više bojala...
-Želim znati zašto me Bog tako kažnjava...znam da me kažnjava...osjećam to....
Još uvijek nemogu vjerovati koje sam gluposti radila...
Toliko ozbiljna sranja zbog kojih nemogu mirno spavat...nisam ih trebala učiniti...znam da nisam...
Osjećam se tako glupo...bijedno...nije da sam nekog ubila ali prekršila sam zakone u svakom slučaju...
I još uvijek plačem zbog tog...žao mi je...a vrijeme se ne može vratiti...nemogu popravit svoje pogreške...znam da ne zaslužujem starce kakve imam...svako sranje su mi oprostili...i dalje me vole...
-Ali najviše od svega ne volim 4. božju zapovijed: Poštuj oca i majku da dugo živiš i dobro ti bude na zemlji, jer ja tu zapovijed nimalo ne poštujem...nikako nisam dobra prema njima...tako sam bahata...uvijek im odgovaram...a oni sve to trpe i dalje me vole...znam da neću živjet dugo jer ih očito ne poštujem...ispada da ih „volim“ samo onda kada mi trebaju...a nije tako...
Da mi recimo stari ili stara sutra umre sljedeći dan bi si ili rezala žile ili bi se bacila pod vlak...
Neznam zašto...valjda ih ipak volim..koliko god oni bili prebrižni prema meni i dosađivali mi...
A ne želim da je tako...
Volim ih...
-Ali jedno ne razumijem...
Kako mogu imati toliko ljubavi i pažnje za druge....a samo za sebe ne...
Nije da se mrzim...ali nije ni da se volim...
-Kad gledam svoj život...i šta sam sve činila...i kako sam ga živjela...i zaključim koliko je isprazan...u dubini...
Toliko sam zapravo naivna...a pravim se snažnom da me drugi nebi povrijedili...
A jesu...toliko mnogo puta su me spustili...
ne kažem da nisam možda i zaslužila ali kažnjavam se sama time šta zapravo nisam sretna...
A toliko mi dobro ide razveseljavanje drugih...
I čovjek nebi vjerovao da se toliko nemogu podnijet...previše me boli kada zapravo shvatim kakva sam...
-Mogu li sada dobiti oproštenje???
Od kog?
Možda od same sebe?
I kako da se sada gledam kada postajem svjesna svojih pogrešaka...
I opet nada umire posljednja...
Ako treba da patimo za koji kurac će nam onda nada?
Za neko izbavljenje?
Za neko pročišćenje od grijeha, koje ćemo opet počiniti?
Ne znam...ne želim znat...
-Volim sebe...tako je teško to i mislit...
Ali ja se i dalje bojim...
Bojim se da se sutra neću probuditi i da ću onda napokon biti niko i ništa...
I toga se bojim...
A kako glasi oslobođenje za moje strahove?
Gdje ga se može kupiti?
Daju li ga uz uvjet da živiš ko neka umobolna biljka?
-Neznam više ništa...
Sve mi se miješa u glavi...
Želim samo jednu stvar...
Jednu...
Vjerovati u sebe...
Zar moram ovako živjet...
Gdje da se iskupim...
Gdje da pođem da postanem novi čovjek...
Gdje da odem da me kazne kako zaslužujem...
-I opet me proganja ta nada...taj mali osjećaj u kojeg ne vjerujem dovoljno...
Osjećam suzu u svom oku i spuštam pogled da niko ne vidi...
I onda se sjetim kako svaku večer liježem u suzama...
I pitam se...dali je trebalo ovako biti...
Oprosti mi...
Oprosti mi molim te...
Ko god da jesi,
oprosti mi...
nisam ni ja htjela da ovako živim...
i sada napokon mogu biti sa samoćom u duši,
jer to zaslužujem...
ali to više nisam ja......
Marchelo:
I noćas gledam zvezde
Pitam se šta je sudbina
Drhtaju grudima, zemlja večito žedna za suzama
i bol što obuzima...
I noćas čekamo kod Dojana na stepeništu metroa
Ja sanjam sivo a sanjao bi živo
O Bože čije to grehove plaćamo,
Čije dugove vraćamo
Svi uzaludni ratovi
kišni dani bez duge
mladi životi na koje su čekale neke nove pruge
Više ne gledaj svoj dom anđele
Umrijet ćeš od tuge
Zbog gladnog rodoljublja vršnjaci su ginuli a nisu ni krivi
O Bože ja priznajem, ja sam pička
ja volim da živim
A slike mažu sa zidova iako kažu da vreme leti
Molim se suncu da nas se ponovo seti
I kunem se Bogom,
vala nema tog ideala vrednog ovog jedinog života
Svi veliki filozofi u topisni hvala
al mene ne teši ta spika o patriotizmu i tog mi laže nauke
Ja znam da mrtvi plaču jer srcem čujem jauke
Jecevi kunu i pitaju zašto?
Jel bilo vredno?
Jel bilo vredno?
Reci to majci što je izgubila jedino čedo
A mi i dalje živimo bedno i u očaju,
suze za raju u starom kraju, celom svetu nek znaju...
Nek znaju da se ovde pucalo i plakalo iz istog očaja
Nek znaju da ni dan danas ne znamo ni razloga ni značaja
Roko sam mikrofon u Tuzli i primili su me kao brata
Ma svima je dosta rata
Mržnja nije naša već nam je data
O tata reci zar danas treba da mrzim Hrvata ili muslimana
Pa sve nas muči ista rana iz starih dana
Ljudi su ljudi bez obzira jel s ovog il s onog meridijana
Iste nas stvari plaše
Oprosti nam grehove naše...
Oče naš
Ja nisam taj što zna
al nadam se da bar ti znaš otkud toliki bol, suze i strah
pepeo, pepeo i prah opet postat će prah
al niko neće znati što je na brata pucao brat
Edo Maajka:
Jadno je naše i povodljivo stanovništvo
Čovjek kad ništa nema najlakše mu prodat zajedništvo
Opet je uplakan cijeli Balkan
Imamo velke nacije sa malo mozga
tvrde očeve i vođe, oni su nam ko droga
Cijelo vrijeme biramo loše sisteme
Dragi moji ljudi, pa vrijeme je da se krene
Neću više metke da ispucavam za sumnjive pretke
Neću cijeli život da živim početke
Mamu vam jebem
Gdje god da krenem,
U Europu, lijevo-desno, naprijed-iza, treba mi viza
I naša je glupost strah i neodlučnost
većinska želja da smo u mentalitetu sela
Taman dobro krenemo, pa u mržnju skrenemo
Nemamo strpljenja za nove, pa onda venemo
Zaboravili smo kako se smijat
Ti mišići na licu nam se jednostavno ne miču
Hej, evo ga kad estradu vidim
i opet nestane
kad se sjetim đe živim...
Oče naš
Ja nisam taj što zna
al nadam se da bar ti znaš otkud toliki bol, suze i strah
pepeo, pepeo i prah opet postat će prah
al niko neće znati što je na brata pucao brat
PLIZ PROČITAJTE OVU PJESMU...PREJEBENO JE ISTINITA...ZA ONE KOJI NE ZNAJU, MARCHELO JE SRPSKI REPER...EDO MAAJKA, NJEGA ZNATE...MOJ NAJDRAŽI PJEVAČ...STVOREN ZA REP...
šaljem vam veliku perverznu pusu...ili više njih...kako hoćete...
Svi smo mi patuljci u ovom svijetu...
Tako mali ljudi, a tako velika djela...
Pokušavam se sjetit onih dana
kada smo svi bili tako mali, a ipak tako sretni...
I onda shvatim da tih dana niti nije bilo...
U mislima me proganjaju njihovi krikovi...
Krikovi jadnih malih duša koje traže izbavljenje...
A ja im nemogu pomoć...
I tad zaboravljam sva svoja djela, sve svoje pogreške...
Želim počet ispočetka...
Početi barem jendom sa sretnim trenutcima,
koje je tako teško pronaći...
I onda počinjem vjerovati da ni njih nema...
A ima ih...
Samo ne uz mene...za mene...
Povlačim jednu dugu, bolnu crtu svojih očekivanja...
Na njoj ostavljam sve svoje želje...
Tako je beskonačna...
I ne vodi nikamo...
Iz dana u dan tražim njezin kraj, ali uzalud...
Lagano posustajem...
Ima li više uopće smisla?
Živjet ovako?
Ne znam...Nema me...
Gubim se na toj crti...
Ne vidim ništa pred sobom...
Crnilo me toliko obuzima i neda mi da idem dalje...
Ovo je moj kraj...
evo me...
dolazim...
tako spremna...
tako perverzna...
perverznija no ikada...
i pobjeđujem...
a kako???
koga???
zašto???
nemam pojma...
uživam u neznanju...
uživam u svojoj perverznosti...
obuzma me cijeli tjedan...
ali nije da mi smeta...
ja u živam u tome...
8.3. bijaše DAN ŽENA...
da da...
to je tako perverzan dan (šala mala)...
evo par slika koje prikazuju kako bi bilo kada bi žene kontrolirale svijet...
kuglana sva u rozom...prekrasno, zar ne? i tako perverzno (šala mala)
parkiralište posebno za muškarce, posebno za žene...tako smo posebne...i perverzne...
sve šta je potrebno jednoj modernoj ženi...u svakoj prilici...
i žene trebaju imat svoje parkirno mjesto...pa ipak smo mi elita...
e ovo je nešto šta svaka žena treba imat u svom autu...fenomenalno...
ovo se ne može opisati rječima...predobro da bi bilo istinito...nek se muškarci srame...
ova wc školjka je samo za žene...pitam se di ih samo proizvode...
ovaj wc je savršen za žene...tako da nikada ne ponestane papira onda kada ti najviše treba...
to je to...zgO
ja tako perverzna pozdravljam sve prisutne i neprisutne...
ŽIVJELA PERVERZNOST...
budite perverzni...
zdravo je to...
perverzan pozdrav...................................šala mala
Opet zatvaram krug sjećanja...
Tih 15 godina...
Koje sam sve gluposti učinila...
i trpila...
Gasim sve svoje želje...
i počinjem ispočetka...
ipak je danas moj dan...
jedan dan u godini...
moj 16. rođendan...
i dalje volim sve oko sebe...
ali sebe ne...još...
uglavnom da ne serem previše...
SRETAN MI 16. ROĐENDAN!!!
HAHAHAHHA
kak je ovo spaljeno...
šaljem pozdrave zrinki, tei i lori:cure za vikend vas vodim di oćete...ja sve plaćam...bit će jebeno...napit ćemo se, radit ćemo šta god nas volja i zajebavat se!!!!!!!!!!
zatim pozdravljam sve ostale ljudove koje volim...
a to su: tea,martina,jozefina,božica,mihaela............
al ipak najviše volim svog marija...
jao kolko ljubavi u jednom postu...
SRAM ME BILO!!
hahaha...
i da mi je sada pina colada za roćkas...
i raffaello...
život bi dala za to...
chaos
Bijaše to jednog kobnog dana.Probudih se u panici, dok je sunce udaralo u moje oči.Tjeskoba me neka hvataše.Reko, znadoh da će se nešto desiti...
Krenuh ja tako u školu negdje u podne.Sve bijaše nekako čudno, jer ne vidjeh puno ljudi s torbama pa si mišljah šta niko ne ide u školu.Ma zaboli me...
I pičim ja tako do škole, kad ono nikog ispred.
Ko da svi pomriješe.
To mi bijaše veoma čudno.Odjednom ugledah policijski auto kako stajaše tamo.A bila sam ziher da me traže posvuda, jer otprije im bijah poznata jer sam se par puta šorala s njima, onako iz zabave.Pa mislim šta tome fali???
Unutra sjedahu 4 policajca.Ja pogledah prema njima i skužih kako me sva četvorica čudno gledahu.Počeli su me oni glupi trnci hvatat. Reko, šta sad da radim. Da bježim ili ne?
Odjednom oni počeše polako izlazit i vidjeh kako se primahu za svoje pištolje.Polako krenuše oni prema meni.Mene još veći trnci pohvataše. Ma zajebi ti to, ja se dadoh u bijeg. I vidjeh da oni počeše trčat za mnom.I šta ću sad?
I trčasmo mi tako po Gornjem Gradu.Izgledaše to ko da igrasmo skrivača.Ja bijah već na kraju snaga i samo što me ne uhvatiše.
Pa mišljah ja, zašto uopće bježah?
Nije ni zatvor tako loš.
I odlučih ja da stanem.Sva zadihana, čekah da se njih četvorica skupe i uhapse me.Ja automatski ispružih ruke i kazah: „Evo, predajem se!“
Oni me pogledaše u čudu. Jedan od njih dođe do mene i zapita me: „Curo, pa kud ćeš ti s tom torbom?“
Ja rekoh: „Pa u školu!Zar se ne vidi?“
On mi odgovori: „Pa curo danas ti je SUBOTA!“
Ja odmah pogledah na mob i vidjeh koji je datum i rekoh:
„A u kurac, opet to učinih!!!“
Poanta priče: Škola kobno djeluje na čovjeka!!!!!
p.s. ovo nije istinita priča
meni se ovo nije osobno desilo...još
nije da mi se nešto piše pa da nabrojim zanimljive događaje...
u utorak sam bila s curama u Paladiumu...
bilo je prejebeno...
punih 2 sata smo se trgale od smijeha...
a ja sam samo valjala gluposti...
jučer dobih i treću jedinicu iz fizike...
i to zato što se prof. eto tako sjetio da ide pitat one koji imaju 1 iz zadaća...
pa si mislim kolike su šanse da imam 2 na kraju...
stara mi je jučer bila na roditeljskom...
STRAŠNO...
cijelih sat vremena smo razgovarale o mom kriminalnom ponašanju...
i cigaretama...
i o tome da ako se ne popravim i ne prestanem pušit u sljedećih 15 dana da će biti svega...
i da onda neću dobit ništa za roćkas...
koji je btw. za točno tjedan dana...
jedva čekam...
to bi bilo sve...
a najveći pozdrav šaljem tei,martini i jozefini...
cure, sutra će biti utorak, 2.dio...
for the end dio pjesme od General Wooa:
Mi smo ti ko one crne tipke na klaviru
Ne možeš nas svirat ako dolje nema publike
Kad sjećanje utihne pošalji mi bar slike.
Pogledaj još jednom koje boje su mi oči
Sjaj je malo jači jer su slikane u noći.
Nema više filmova na koje plaču curice
Misliš li da želim biti novi heroj ulice.
Nisam ja takav.
Mokro ne gori.
Bit će sve u redu.
Ne volim te.
Sorry...
u dnevniku jednog učenika iz amerike šta je sa frendom počinio masakr u srednjoj školi pisalo je:
"Živ si samo zato što te netko odlučio ostaviti na životu."...
jeben je ovaj život kad te netko mora poštedjeti da bi normalno živio...
i po kozna koji put mislim da će biti bar jednom onako kako bi željela...
da mi starci neće srati...
da ću se moći probuditi bez kašlja što me guši svako jutro od cigareta...
da se jednom obratim Bogu i budem stvarno zahvalna...
da me ne jebe ovaj život...
da skoro svaku večer ne idem spavat sa suzama u očima...
što teku same od sebe...
a zašto...
zašto me toliko slama moje vlastito ponašanje...
zašto nemogu zaista biti sretna onda kada se smijem...
te male stvari...
učinile bi me toliko sretnom da ih nema...
i boli me briga što sam ovako slaba u sebi...
jedan je život...
pa ako treba da ga ovako živim, neka...
sljedeći put možda budu sretne misli...
i zašto opet svi misle da sam toliko sretna osoba...
a nisam...
i danas je mariju i meni 2 mjeseca...
i dalje te volim bez obzira na sve...
STVARNO TE VOLIM...
živjeli
živjeli svi oni koje volim...
ipak mora se neko brinut za one male ljude koji te gledaju sa strahopoštovanjem...
i uvijek im reci da ih voliš jer će jednom narasti i otići...
i život se ne mjeri brojem udisaja koje napravimo, nego momentima koji nam oduzmu dah...
to je rekao George Carlin...
genijalno rečeno...
nisam tu da pametujem...
samo sam sretna...
zbog nekog...
kog volim...
i nikada nisam bila toliko sretna...
i zahvalna sam što imam toliko sreće da volim tu osobu...
i što mene ta osoba voli...
jest da mi je tek 15 godina ali sam dovoljno odrasla da mogu stvarno voljeti...
nekog...
a taj će znati...
i ponekad...
dođe mi da se pitam koliko moram biti luda da se mogu cijelo vrijeme smijati...
a imala sam toliko sranja u životu...
i nikada nisam imala potrebu govoriti o kojim je sranjima riječ pa neću ni sad...
i uvijek idem s osmijehom na licu...
a u sebi...
i dalje sam tužna osoba...
i dalje se ne volim dovoljno...
nemogu se smislit...
a opet svi misle da sam toliko sretna osoba...
a nisam...
volim vas sve...
SAMO ME LJUBAV MOŽE SPASIT
A LJUBAV ME JE UNIŠTILA!
I baš zato što si tako lijepa
u duši...
ja te volim.
I baš zato što zbog tebe ne skidam
osmijeh s lica...
ja te volim.
I baš zato što me držiš
za najbolju prijateljicu...
ja te volim.
I baš zato što mi tvoje oči
nikad ne lažu...
ja te volim.
I baš zato što me tjeraš
da se borim...
ja te volim.
I baš zato što si uz mene
uvijek i zauvijek...
JA TE VOLIM!!!
by: Ana
ova pjesmu sam posebno napisala za teu,božicu,mihaelu,zrinku,martinu,jozefinu,teu f.,ivu,loru...
mislim da se možete nać bar u nekom dijelu ove pjesme...
cure...
HVALA VAM!!!
Marijo znaš koliko te volim i koliko mi je stalo do tebe...
sorry još jednom zbog onog šta sam te bila jednom povrijedila...
ti si mi sve...
VOLIM TE!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
poštovani...
jao kako sam pristojna...
nisam sklona ni ubojstvu...
niti samoubojstvu...
a bome nisam ni nakratko ljevo orijentirana...
ovo moje pjesničko ostvarenje mi je samo tako došlo...
valjda neću nikog ubit...
ipak mislim pozitivno...
uglavnom...
danas imadoh sistematski...
strašno nešto...
ti doktori bi nas samo mučili dok se nebi svi objesili...
i tako danas idem ja s teom do runjaninove...
čak smo se i snašle šta je vrlo dobro...
idemo u taj vrli dom zdravlja...
bila je tam neka medicinska sestra kojoj nisi mogo odrediti gdje joj se nalaze usta...
ko dvije crte gore i dole su bile te njene čube...
ja kad sam ju vidjela počela sam se trgat kao i inače...
ono šta je bilo zastrašujuće jest to da mi je visina 166...
i žena lijepo mi dođe i kaže kako sam tako visoka bila i prošle godine pa da vjerojatno više ni neću rast...
baš utješno...
a čim sam izašla stjerala sam ju u 3 p.m.
a ta neka "doktorica" bila sva nervozna...
ne znam kaj joj je bilo al žena mora da ima neke umne probleme...
i u svom svojem ponosu, sa naočalama vidim sve do zadnjeg reda kad se gledaju ona slova i brojke...
većinom je bilo ok jer sam se tamo unutra cijelo vrijeme trgala od smijeha i tea samnom pa su me čudno gledali al kaj me briga...
tamo smo provele nekih 2 i pol sata pa nismo bile raspoložene da odemo na kavu a i ovo vrijeme me više ubija u pojam...
najvažnije je da nisam imala ŠKOLU danas...
mislim ono nebi ja danas išla u školu...
hahahahaha
i danas me prate oni dani kad sam tako pristojna da neznam šta ću...
ono hvala,molim,oprosti...
pozdravljam sve poštovane i koji se tako osjećaju...
najviše pozdravljam svog metalca...
a dalje ne pozdravljam nikog posebno osim tee,božice,mihaele,zrinke,ive...
p.s. za marija,sandra i kikija:rekla sam vam da ne volim da me zovu ančica i da mi je znat ko je od vas trojice napisao ančice i potpisao se kao amir imat će posla samnom.pazite se dečki.hahaha
ŽIVJELA PRISTOJNOST!!!
Došavši u tvoj stan kobno sam pogriješila.
A jebiga, šta ću kad me vuče.
Nije bilo spasa za mene.
Prekasno je.
Sve je otišlo k vragu i sada
ležiš 2 metra pod zemljom
a ja u ćuzi iza rešetaka
gledam u ono šta je ostalo od mog života.
I mislim:
Šta bi bilo da tada nisam kročila u tvoj stan?
Bi li se riješila tog osjećaja mržnje što me steže?
Nisam li trebala dvaput razmisliti
prije nego što sam povukla obarač?
Ah, jebiga šta bi bilo.
Sve je završeno.
Samo ne želim umrijeti mlada.
Ne želim umrijeti ovako između ova četiri hladna zida.
Da me barem neko spasi,
da mi drugu priliku jer i ja sam samo čovjek.
Dani mi prolaze a ja sam i dalje flegma.
Nemam snage nizašto.
Imam samo tužnu sliku djevojke u mislima
kojoj su snovi bili sve,
a sad su samo ispunjeni crnim notama
mog života koji me sam osuđuje...
by: Ana
i recite mi šta mislite o pjesmi........
Pozdrav...
Ovo mi nije prvi blog...
imala sam jedan prije ali sam ga izbrisala iz određenih razloga koji nisu za širu javnost...
uglavnom, dobrošli u pustolovine moje malenkosti...
moje cijenjeno ime već znate...
voljela bi da mogu reć sve o sebi al ne mogu...
nikad ni nisam voljela pisat dnevnik jer je bilo previše toga da bi se upisalo na par listova papira...
ovaj mi blog služi da zapišem sve šta hoću, sve moje izljeve bijesa, sreće, ljubavi...
pa evo luda jesam ali na dobar način...
i volim svoju ljubav najviše na svijetu...
i šaljem puse svima koji ih zaslužuju...
hehe...
sljedeći post će biti jedna pjesma koju sam sama napisala...
moje umjetničko ostvarenje..
pa si vi mislite...
chaos...
btw. jedna poruka za moju sister:e sorry kaj te nisam zvala prije.Znaš kako je to kad zovem u vrapče.sami problemi.valjda te ne steže previše kad ti stavljaju onu luđačku košulju.znaš, ma sve je to za ljude.valjda će te pustit preko vikenda da dođeš pa da te vidim malo u normali(šta je nemoguće).sam se ti drži.za ljude poput tebe vrapče je pravi raj.ti znaš da ja tebe volim.(ŠALA)
sissss...kissss...missss
